Prijava | Prvi put na Namestaj24? Registracija

Goran Rodić o radu Udruženja i stanju građevinarstva u Srbiji

Izvor www.noks.rs | Sep 20, 2011

Goran Rodić o radu Udruženja i stanju građevinarstva u Srbiji_image
Javna ovlašćenja Udruženja su izdavanje potvrda o upisu na
Listu zainteresovanih izvođača građevinskih radova na osnovu
Zakona o javnim nabavkama i davanje mišljenja da je
privredno društvo jedini ponuđač predmeta javne nabavke.
U okviru Udruženja postoje grupacije koje imaju svoje
članove i to: Grupacija za visokogradnju, Grupacija za
niskogradnju, Grupacija za zanatsko-završne radove,
Grupacija za urbanizam, prostorno planiranje i
projektovanje, Grupacija za industriju građevinskog
materijala, Grupacija za kamen, šljunak i pesak i Grupacija
izvođača građevinskih radova u inostranstvu.
U Srbiji registrovano je oko 11.500 firmi u sektoru
građevinarstva, u kojima je zaposleno više od 100 hiljada
radnika.
Odbor Udruženja građevinarstva sam donosi odluke, a
predstavnici preduzeća dogovaraju se o svemu. Domaći
građevinari do sada su dosta i uradili - zajedno sa državom
izborili su se za zakon o pomoći građevinskoj industriji,
pokretanje investicionih radova koje finansira država,
posebno u sektoru visokogradnje – kasarna „Vojvoda Stepa“,
zatim po lokalnim samoupravama, bolnice, škole, stadioni, a
sve radi zapošljavanja operative. Najvažnije nam je da
fabrike u građevinskoj industriji rade, poručuje Rodić.
Najinteresantniji Iran, Rusija, Azerbejdžan i Kazahstan
Tenderi koji se raspisuju od strane države, koje možda
diktiraju strane banke koje daju kredite, takvi su da naše
firme ne mogu da konkurišu, upozorava Rodić, dodajući da je
ovo stari problem. Tenderi u startu eliminišu domaća
preduzeća, a država ne obezbeđuje zaštitne stimulativne mere
za čuvanje sopstvene građevinske operative. Nemamo validne
načina garancije, banke sve to ne prate kako treba, smatra
Rodić.
Kada dođe do realizacije, izvođenja radova, jave se firme
koje su na papiru velike, a u stvari nemaju kadar koji može
da završi kompletan posao. Na prste mogu da se izbroje firme
koje mogu da zaokruže radove. To su, u prvom redu, ostaci
velikih sistema, “Energoprojekt”, delovi “Ratka Mitrovića”,
“Hidrotehnika”, “Planum”, “Mostogradanja”, “Gemaks”.
Zato idemo na stvaranje konzorcijuma tih velikih firmi i
tražimo izlazak na strano tržište, za koje nam trebaju
reference. Jedna od njih je glavni izvođač na kapitalnim
objektima. Koristimo i tuđe reference da bismo mogli da
nastupimo na stranim tržištima u projektima koji su veliki i
zahtevni, ali dugoročni. Alžir je u fazi da gradi dva
miliona stanova.
Za nas konkretno, najinteresantnija tržišta su Iran, Rusija,
Azerbejdžan i Kazahstan.
Uskoro konzorcijum hrvatskih i srpskih firmi
Nekoliko građevinskih kompanija iz Hrvatske i Srbije uskoro
će osnovati konzorcijum preko kojeg će učestvovati na
tenderima u inostranstvu za dobijanje velikih građevinskih
poslova, najavljuje Goran Rodić.
Do ove ideje došlo se nakon nekoliko zajedničkih sastanaka
srpskih i hrvatskih građevinara, koji su shvatili da
pojedinačnim nastupima ne mogu uspešno da konkurišu stranim
kompanijama, bez obzira na veliko iskustvo i dosadašnju
reputaciju. Problem predstavlja i slaba podrška banaka, zbog
čega ne mogu da dobiju garancije, neophodne za velike
poslove.
Građevinska operativa našla je izlaz iz teškoća u
zajedničkom nastupu na stranom tržištu. U Srbiji se nadaju
da se u Hrvatskoj može pronaći novac potreban za finansijske
garancije, dok srpska građevinska operativa može dobiti
poslove u Rusiji.
Iz Rusije je već stigla povoljna ponuda za gradnju
turističkih objekata na 150 kilometara dugoj obali u Sočiju
u kojem će se održati Zimske olimpijske igre, za čije
potrebe bi se gradili objekti. Hrvatska preduzeća spremna na
ovakvu saradnju su „Konstruktor“, „Gradnja Osijek“,
„Tehnika“, „Tempo“, „Lavčević“, „Vibrobeton“, „Hidroelektra“
i druga, dok su iz Srbije za osnivanje konzorcijuma
zainteresovani „Energoprojekt“, „Mostogradnja“, „Planum“,
„Gemaks“, „Ratko Mitrović“, „Montera“, “Hidrotehnika –
Hidroenergetika“, „Goša“, „ABS Minel“ i druga.
Među državnim projektima, izdvaja se Koridor VII, dugoročni
projekat ulaganja u rečni koridor od najmanje deset godina,
koji će premašiti 100 milijardi evra, od kojih će oko 30
milijardi biti odvojeno za Srbiju. Evropska unija je već
obezbedila 110 milijardi evra za rečni koridor podunavskih
zemalja, od kojih će 12 do 17 milijardi biti izdvojeno za
Srbiju, kaže Goran Rodić. Kako koji projekat bude gotov,
počeće da se realizuje, a neki su već spremni. Prioritet je
Kanal Dunav–Tisa–Dunav i sređivanje luke i obaloutvrde kod
Apatina, ali i brojni drugi poslovi, od uređivanja plovnog
puta, korita Dunava, izgradnje luka, hotela, do tržnih
centara. Osim Dunava poslovi će obuhvatiti i sređivanje
slivova Velike, zapadne i Južne Morave Moravski sliv, koji
je prezagađen i koji treba detaljno očistiti. Ovo je
investicija koja je najhitnija i najisplativija. Ulaganjem
2,5 milijarde dolara u sistem navodnjavanja i odvodnjavanja,
revitalizacijom postojećih i izgradnjom novih sistema za
navodnjavanje i odvodnjavanje, prinos žita bio bi blizu šest
miliona, a kukuruza preko 15 miliona. Izvor yu-build.rs







Spremni za još super ideja? Pogledajte ove ispod: